српски » черкески | 59 [педесет и девет] | У пошти

59 [шъэныкъорэ бгъурэ] Почтэм

59 [shjenykorje bgurje] Pochtjem

Где је најближа пошта?	Анахь почтэ благъэр тыдэ щыI?; Anah' pochtje blagjer tydje shhyI?
Је ли далеко најближа пошта?	Анахь почтэгупчэ благъэр чыжьа?; Anah' pochtjegupchje blagjer chyzh'a?
Где је најближе поштанско сандуче?	Анахь почтэ пхъонтэ благъэр тыдэ щыI?; Anah' pochtje phontje blagjer tydje shhyI?
Требам неколико поштанских маркица.	Почтэ маркэ заулэ сищыкIагъ.; Pochtje markje zaulje sishhykIag.
За разгледницу и писмо.	Открыткэми письмэми апае.; Otkrytkjemi pis'mjemi apae.
Колика је поштарина за Америку?	Америкэм нэс почтэ уасэр тхьапш?; Amerikjem njes pochtje uasjer th'apsh?
Колико је тежак пакет?	Бгъэхьыщтым тхьапш къыщэчырэр?; Bgjeh'yshhtym th'apsh kyshhjechyrjer?
Могу ли га послати ваздушном поштом?	Мыр авиапочтэкIэ стIупщын слъэкIыщта?; Myr aviapochtjekIje stIupshhyn sljekIyshhta?
За колико времена стиже?	Мыр тхьапшкIэ нэсыщт?; Myr th'apshkIje njesyshht?
Где могу телефонирати?	Тэдэ телефонкIэ сызыщытеон слъэкIыщтыр?; Tjedje telefonkIje syzyshhyteon sljekIyshhtyr?
Где је најближа телефонска говорница?	Телефон унэ цIыкIоу анахь благъэр тыдэ щыI?; Telefon unje cIykIou anah' blagjer tydje shhyI?
Имате ли телефонске картице?	Телефон картэхэр шъуиIа?; Telefon kartjehjer shuiIa?
Имате ли телефонски именик?	Телефонхэр зыдэт тхылъ шъуиIа?; Telefonhjer zydjet thyl shuiIa?
Знате ли позивни број за Аустрију?	Австрием икод шъуиIа?; Avstriem ikod shuiIa?
Моменат, погледаћу.	ТIэкIу дэдэ къысаж, мары сыкъеплъыщт.; TIjekIu djedje kysazh, mary sykeplyshht.
Линија је увек заузета.	КIорэп. АдыкIэ ренэу мэгущыIэх.; KIorjep. AdykIje renjeu mjegushhyIjeh.
Који сте број бирали?	Сыд фэдэ номера узытеуагъэр?; Syd fjedje nomera uzyteuagjer?
Морате прво бирати нулу!	Апэ ноль итын фае!; Apje nol' ityn fae!

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...