српски » черкески | 44 [четрдесет и четири] | Излазити навече

44 [тIокIитIурэ плIырэ] Пчыхьэм удэкIыныр

44 [tIokIitIurje plIyrje] Pchyh'jem udjekIynyr

Има ли овде дискотека?	Мыщ дискотекэ щыIа?; Myshh diskotekje shhyIa?
Има ли овде ноћни клуб?	Мыщ чэщклуб щыIа?; Myshh chjeshhklub shhyIa?
Има ли овде кафана?	Мыщ бар щыIа?; Myshh bar shhyIa?
Шта има вечерас у позоришту?	Сыда нычхьапэ театрэм щыкIорэр?; Syda nychh'apje teatrjem shhykIorjer?
Шта има вечерас у биоскопу?	Сыд нычхьапэ кинотеатрэм щыкIорэр?; Syd nychh'apje kinoteatrjem shhykIorjer?
Шта има вечерас на телевизији?	Сыда нычхьапэ телевизорым къыгъэлъэгъощтыр?; Syda nychh'apje televizorym kygjeljegoshhtyr?
Има ли још карата за позориште?	Билетхэр театрэм джыри щыIа?; Bilethjer teatrjem dzhyri shhyIa?
Има ли још карата за биоскоп?	Билетхэр кином джыри щыIа?; Bilethjer kinom dzhyri shhyIa?
Има ли још карата за фудбалску утакмицу?	Билетхэр футболым джыри щыIа?; Bilethjer futbolym dzhyri shhyIa?
Ја желим седети скроз позади.	Сэ ауж дэдэ сыщысынэу сыфай.; Sje auzh djedje syshhysynjeu syfaj.
Ја желим седети негде у средини.	Сэ гузэгу горэм сыщысынэу сыфай.; Sje guzjegu gorjem syshhysynjeu syfaj.
Ја желим седети скроз напред.	Сэ апэ дэдэ сыщысынэу сыфай.; Sje apje djedje syshhysynjeu syfaj.
Можете ли ми нешто препоручити?	О сыд игъоу къысфэплъэгъун плъэкIыщт?; O syd igou kysfjepljegun pljekIyshht?
Када почиње представа?	Къэгъэлъэгъоныр сыдигъуа зырагъажьэрэр?; Kjegjeljegonyr sydigua zyragazh'jerjer?
Можете ли ми набавити карту?	Билет къысфэбгъотын плъэкIыщта?; Bilet kysfjebgotyn pljekIyshhta?
Је ли овде у близини игралиште за голф?	Гольф ешIапIэ мы Iэгъо-благъом щыIа?; Gol'f eshIapIje my Ijego-blagom shhyIa?
Је ли овде у близини тениски терен?	Теннис ешIапIэ мы Iэгъо-благъом щыIа?; Tennis eshIapIje my Ijego-blagom shhyIa?
Је ли овде у близини затворени базен?	Унэ кIоцI есыпIэ мы Iэгъо-благъом щыIа?; Unje kIocI esypIje my Ijego-blagom shhyIa?

Гени утичу на језик

Који језик говоримо зависи од нашег наслеђа. Али и гени при том играју важну улогу. До овога закључка су дошли научници из Шкотске. Они су истраживали на који начин се енглески разликује од кинеског. При томе су открили да гени имају веома значајну улогу. Разлог томе је да генетска структура утиче на развој мозга. Гени, да тако кажемо, обликују мождану структуру. Ово детерминише нашу способност да учимо језике. При том су најважније варијанте двају гена. Уколико одређена варијанта недостаје, развијају се тонални језици. Зато тоналне језике говоре народи којима недостаје ова генетска варијанта. Код тоналних језика значење речи се утврђује висином тона. Кинески се, на пример, убројава у тоналне језике. Уколико ова генетска варијанта доминира, доћи ће до развиоја неких других језика. Енглески није тонални језик. Варијанте овог гена нису подједнако распоређене. То значи да се на свету појављују са различитом учесталошћу. Језици могу преживети само уколико се преносе. Да би дошло до овога, деца морају бити у стању да имитирају језик родитеља. Значи: морају бити у могућности да добро науче језик. Само у том случају ће се језик преносити с једне генерације на другу. Старија варијанта гена је она која унапређује тоналне језике. Зато се претпоставља да је у прошлости постојало много више тоналних језика. Ипак, улогу генетске компоненте не треба прецењивати. Она само може допринети објашњавању развоја језика. Не постоји ген за енглески или за кинески језик. Свако може научити сваки језик. За то нам нису потребни гени - само радозналост и дисциплина!