српски » вијетнамски | 70 [седамдесет] | нешто желети

70 [Bảy mươi] Muốn gì đó

Желите ли пушити?	Bạn muốn hút thuốc lá không?
Желите ли играти?	Bạn muốn nhảy không?
Желите ли шетати?	Bạn muốn đi dạo không?
Ја желим пушити.	Tôi muốn hút thuốc lá.
Желиш ли цигарету?	Bạn muốn một điếu thuốc không?
Он жели ватру.	Anh ấy muốn có lửa.
Ја желим нешто пити.	Tôi muốn uống gì đó.
Ја желим нешто јести.	Tôi muốn ăn gì đó.
Ја се желим мало одморити.	Tôi muốn nghỉ một lúc.
Ја Вас желим нешто питати.	Tôi muốn hỏi bạn vài chuyện.
Ја Вас желим за нешто замолити.	Tôi muốn nhờ bạn vài chuyện.
Ја Вас желим на нешто позвати.	Tôi muốn mời bạn đến chơi.
Шта желите, молим?	Xin cho biết bạn muốn gì?
Желите ли кафу?	Bạn có muốn một cốc / ly cà phê không?
Или радије желите чај?	Hay là bạn muốn một ly trà hơn?
Ми се желимо возити кући.	Chúng tôi muốn đi về nhà.
Желите ли ви такси?	Các bạn muốn đi tắc xi không?
Они желе телефонирати.	Các bạn ấy muốn gọi điện thoại.

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...