српски » шведски | 68 [шездесет и осам] | велико – мало

68 [sextioåtta] stor – liten

велико и мало	stor och liten
Слон је велик.	Elefanten är stor.
Миш је мален.	Musen är liten.
тамно и светло	mörk och ljus
Ноћ је тамна.	Natten är mörk.
Дан је светао.	Dagen är ljus.
старо и младо.	gammal och ung
Наш деда је јако стар.	Vår farfar / morfar är mycket gammal.
Пре 70 година био је још млад.	För 70 år sedan var han ännu ung.
лепо и ружно	vacker och ful
Лептир је леп.	Fjärilen är vacker.
Паук је ружан.	Spindeln är ful.
дебело и мршаво	tjock och smal
Жена од 100 кила је дебела.	En kvinna på 100 kg är tjock.
Мушкарац од 50 кила је мршав.	En man på 50 kg är smal.
скупо и јефтино	dyr och billig
Ауто је скупо.	Bilen är dyr.
Новине су јефтине.	Tidningen är billig.

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.