српски » шведски | 18 [осамнаест] | Чишћење куће

18 [arton] Städning

Данас је субота.	Idag är det lördag.
Данас имамо времена.	Idag har vi tid.
Данас чистимо стан.	Idag städar vi lägenheten.
Ја чистим купатило.	Jag städar badrummet.
Мој муж пере ауто.	Min man tvättar bilen.
Деца перу бицикла.	Barnen tvättar cyklarna.
Бака залива цвеће.	Farmor / mormor vattnar blommorna.
Деца поспремају дечију собу.	Barnen städar barnkammaren.
Мој муж поспрема свој писаћи сто.	Min man städar sitt skrivbord.
Ја стављам веш у машину за прање веша.	Jag lägger tvätten i tvättmaskinen.
Ја простирем веш.	Jag hänger upp tvätten.
Ја пеглам веш.	Jag stryker tvätten.
Прозори су прљави.	Fönstren är smutsiga.
Под је прљав.	Golvet är smutsigt.
Посуђе је прљаво.	Porslinet är smutsigt.
Ко чисти прозоре?	Vem putsar fönstren?
Ко усисава прашину?	Vem dammsuger?
Ко пере посуђе?	Vem diskar?

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!