српски » словачки | 76 [седамдесет и шест] | нешто образложити 2

76 [sedemdesiatšesť] niečo zdôvodniť 2

Зашто ниси дошао / дошла?	Prečo si neprišiel?
Био / Била сам болестан / болесна.	Bol som chorý.
Ја нисам дошао / дошла, јер сам био болестан / била болесна.	Neprišiel som, pretože som bol chorý.
Зашто она није дошла?	Prečo neprišla?
Она је била уморна.	Bola unavená.
Она није дошла, јер је била уморна.	Neprišla, pretože bola unavená.
Зашто он није дошао?	Prečo neprišiel?
Он није имао воље.	Nemal chuť.
Он није дошао, јер није имао воље.	Neprišiel, pretože nemal chuť.
Зашто ви нисте дошли?	Prečo ste neprišli?
Наш ауто је покварен.	Naše auto je pokazené.
Ми нисмо дошли, јер је наш ауто покварен.	Neprišli sme, pretože naše auto je pokazené.
Зашто људи нису дошли?	Prečo tí ľudia neprišli?
Пропустили су воз.	Zmeškali vlak.
Они нису дошли, јер су пропустили воз.	Neprišli, pretože zmeškali vlak.
Зашто ти ниси дошао / дошла?	Prečo si neprišiel?
Ја нисам смео / смела.	Nesmel som.
Ја нисам дошао / дошла, јер нисам смео / смела.	Neprišiel som, lebo som nesmel.

Компјутер је у стању да реконструише речи које је чуо

Човек већ одавно машта о томе да чита туђе мисли. Свако је у једном тренутку пожелео да може да прочита мисли неке особе. Но овај сан се још увек није остварио. Чак ни уз помоћ модерне технологије нисмо у стању да читамо мисли. То што други мисле остаје тајна. Зато можемо препознати шта други чују! Доказ за ово налазимо у научним експериментима. Научницима је пошло за руком да реконструишу речи које су чули. У ту сврху је вршена анализа можданих таласа испитаника. Када нешто чујемо, мозак постаје активан. Он мора прерадити садржај који је чуо. У том процесу долази до стварања једног одређеног облика активности. Ту активност можемо забележити уз помоћ електрода. Тај запис се такође може даље прерађивати. Уз помоћ компјутера може се преводити у звучни облик. На овај начин се се реч која се чује може препознати. Овај принцип функционише са свим речима. Свака реч коју чујемо производи одређени сигнал. Тај сигнал увек има везе са звучањем речи. Сада га “само” треба превести у звучни сигнал. Уколико нам је облик речи познат, знамо и о којој се речи ради. У експерименту су испитаници слушали и праве и измишљене речи. Значи, део ријечи које су се чуле није постојао. Упркос томе и оне су се могле реконструисати. Компјутер може изговарати тако препознате речи. Такође је могуће приказати их на монитору. Научници се надају да ће ускоро бити у могућности да боље разумеју језичке сигнале. Тако се сан о читању мисли наставља ...