српски » словачки | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [sedemdesiatjeden] niečo chcieť

Шта хоћете ви?	Čo chcete?
Хоћете ли ви играти фудбал?	Chcete hrať futbal?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	Chcete navštíviť priateľov?
хтети	chcieť
Ја не желим стићи касно.	Nechcem prísť neskoro.
Ја нећу да идем тамо.	Nechcem tam ísť.
Ја хоћу да идем кући.	Chcem ísť domov.
Ја хоћу да останем код куће.	Chcem zostať doma.
Ја хоћу да будем сам / сама.	Chcem byť sám.
Хоћеш ли остати овде?	Chceš tu zostať?
Хоћеш ли овде јести?	Chceš tu jesť?
Хоћеш ли овде спавати?	Chceš tu spať?
Хоћете ли сутра отпутовати?	Chcete zajtra odcestovať?
Хоћете ли остати до сутра?	Chcete zostať do zajtra?
Хоћете ли сутра платити рачун?	Chcete zaplatiť účet až zajtra?
Хоћете ли у дискотеку?	Chcete ísť na diskotéku?
Хоћете ли у биоскоп?	Chcete ísť do kina?
Хоћете ли у кафић?	Chcete ísť do kaviarne?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!