српски » словачки | 18 [осамнаест] | Чишћење куће

18 [osemnásť] Domáce upratovanie

Данас је субота.	Dnes je sobota.
Данас имамо времена.	Dnes máme čas.
Данас чистимо стан.	Dnes upratujeme byt.
Ја чистим купатило.	Čistím kúpeľňu.
Мој муж пере ауто.	Môj muž umýva auto.
Деца перу бицикла.	Deti čistia bicykle.
Бака залива цвеће.	Stará mama polieva kvety.
Деца поспремају дечију собу.	Deti upratujú detskú izbu.
Мој муж поспрема свој писаћи сто.	Môj muž si upratuje svoj písací stôl.
Ја стављам веш у машину за прање веша.	Dávam prádlo do práčky.
Ја простирем веш.	Vešiam prádlo.
Ја пеглам веш.	Žehlím prádlo.
Прозори су прљави.	Okná sú špinavé.
Под је прљав.	Dlážka je špinavá.
Посуђе је прљаво.	Riad je špinavý.
Ко чисти прозоре?	Kto umýva okná?
Ко усисава прашину?	Kto vysáva?
Ко пере посуђе?	Kto umýva riad?

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!