српски » португалски PT | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [setenta e um] querer alguma coisa

Шта хоћете ви?	O que é que vocês querem fazer?
Хоћете ли ви играти фудбал?	Vocês querem jogar à bola?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	Vocês querem visitar os amigos?
хтети	querer / desejar
Ја не желим стићи касно.	Eu não quero chegar tarde.
Ја нећу да идем тамо.	Eu não quero ir.
Ја хоћу да идем кући.	Eu quero ir para casa.
Ја хоћу да останем код куће.	Eu quero ficar em casa.
Ја хоћу да будем сам / сама.	Eu quero estar sozinho / sozinha.
Хоћеш ли остати овде?	Queres ficar aqui?
Хоћеш ли овде јести?	Queres comer aqui?
Хоћеш ли овде спавати?	Queres dormir aqui?
Хоћете ли сутра отпутовати?	(Você) quer ir embora amanhã?
Хоћете ли остати до сутра?	(Você) quer ficar até amanhã?
Хоћете ли сутра платити рачун?	(Você) quer pagar a conta só amanhã?
Хоћете ли у дискотеку?	Vocês querem ir à discoteca?
Хоћете ли у биоскоп?	Vocês querem ir ao cinema?
Хоћете ли у кафић?	Vocês querem ir ao café?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!