српски » литвански | 62 [шездесет и два] | Постављати питања 1

62 [šešiasdešimt du] Klausimai 1

учити	mokytis
Уче ли ученици много?	Ar mokiniai daug mokosi?
Не, они уче мало.	Ne, jie mokosi mažai.
питати	klausti
Питате ли често учитеља?	Ar (jūs) dažnai klausiate mokytojo?
Не, не питам га често.	Ne, aš jo klausiu nedažnai.
одговорити	atsakyti
Одговорите, молим Вас.	Prašom atsakyti.
Ја одговарам.	(Aš) atsakau.
радити	dirbti
Ради ли он управо?	Ar jis dabar dirba?
Да, управо ради.	Taip, jis dabar dirba.
долазити	ateiti
Долазите ли Ви?	Ar ateisite?
Да, долазимо одмах.	Taip, (mes) tuoj ateisime.
становати	gyventi
Станујете ли у Берлину?	Ar (jūs) gyvenate Berlyne?
Да, ја станујем у Берлину.	Taip, (aš) gyvenu Berlyne.

Слепи људи ефикасније прерађују језик

Људи који не виде чују боље. Зато се и крећу брже свакодневним животом. Но слепи људи су такође у стању да боље прераде језик! До овог закључка се дошло бројним студијама. Испитаницима су пуштани текстови. У њима се говорило знатно брже. Упркос томе, слепци су текстове сасвим добро разумели. Испитаници са нормалним видом имали су знатне проблеме у разумевању изговорених реченица. Брзина говора је за њих била превелика. Један други експеримент имао је сличне резултате. Слепим испитаницима, као и онима са нормалним видом, пуштане су разне реченице. Свака реченица је делимично била манипулисана. Задња реч у реченици била је замењена бесмисленом речју. Ипитаницима је наложено да оцене реченице. Требало је да одлуче да ли реченице имају неког смисла или не. Док су на реченицама радили, мериле су им се мождане активности. У питању је било мерење можданих таласа. На основу њих могло се видети којом брзином мозак решава проблеме. Код слепих испитаника се врло брзо појавио одређени сигнал. Он је показивао да се реченице анализирају. Исти сигнал се код испитаника са нормалним видом појавио много касније. Још увек се не зна зашто слепи људи ефикасније обрађују говор. Али постоји једна теорија. Верује се да мозак слепих интензивно употребљава једно одређено подручје. У питању је подручје у којем се код људи са нормалним видом обрађују визуелни надражаји. Код слепих се овај регион не користи у ту сврху. Стога је “слободан” за обављање других задатака. Из тог разлога слепи имају већи капацитет за обраду језика.