српски » мађарски | 81 [осамдесет и један] | Прошлост 1

81 [nyolcvanegy] Múlt 1

писати	írni
Он је написао писмо.	Ő (férfi) egy levelet írt.
А она је написала разгледницу.	És ő (nő) egy képeslapot írt.
читати	olvasni
Он је читао илустровани часопис.	Ő (férfi) egy magazint olvasott.
А она је читала књигу.	És ő (nő) egy könyvet olvasott.
узети	venni
Он је узео цигарету.	Ő vett egy cigarettát.
Она је узела комад чоколаде.	Ő vett egy darab csokoládét.
Он је био неверан, али је она била верна.	Ő (férfi) hűtlen volt, de ő (nő) hűséges volt.
Он је био лењ, али је она била вредна.	Ő (férfi) lusta volt, de ő (nő) szorgalmas volt.
Он је био сиромашан, али је она била богата.	Ő (férfi) szegény volt, de ő (nő) gazdag volt.
Он није имао новца, већ дуговe.	Nem pénze volt, hanem adóssága.
Он није имао среће, већ пех.	Nem szerencséje volt, hanem pechje.
Он није имао успех, већ неуспех.	Nem sikere volt, hanem kudarca.
Он није био задовољан, већ незадовољан.	Nem volt elégedett, hanem elégedetlen.
Он није био срећан, већ несрећан.	Nem volt szerencsés, hanem szerencsétlen.
Он није био симпатичан, већ антипатичан.	Nem volt szimpatikus, hanem antipatikus.

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.