српски » мађарски | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [hetvenegy] valamit akarni

Шта хоћете ви?	Mit akartok?
Хоћете ли ви играти фудбал?	Akartok futballozni?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	Akartok barátokat látogatni?
хтети	akarni
Ја не желим стићи касно.	Nem akarok későn jönni.
Ја нећу да идем тамо.	Nem akarok odamenni.
Ја хоћу да идем кући.	Haza akarok menni.
Ја хоћу да останем код куће.	Otthon akarok maradni.
Ја хоћу да будем сам / сама.	Egyedül akarok lenni.
Хоћеш ли остати овде?	Itt akarsz maradni?
Хоћеш ли овде јести?	Itt akarsz enni?
Хоћеш ли овде спавати?	Itt akarsz aludni?
Хоћете ли сутра отпутовати?	Holnap el akar indulni?
Хоћете ли остати до сутра?	Akar holnapig maradni?
Хоћете ли сутра платити рачун?	Holnap akarja a számlát kifizetni?
Хоћете ли у дискотеку?	Akartok diszkóba menni?
Хоћете ли у биоскоп?	Akartok moziba menni?
Хоћете ли у кафић?	Akartok a kávéházba menni?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!