српски » мађарски | 68 [шездесет и осам] | велико – мало

68 [hatvannyolc] nagy – kicsi

велико и мало	nagy és kicsi
Слон је велик.	Az elefánt nagy.
Миш је мален.	Az egér kicsi.
тамно и светло	sötét és világos
Ноћ је тамна.	Az éjszaka sötét.
Дан је светао.	A nappal világos.
старо и младо.	öreg és fiatal
Наш деда је јако стар.	A mi nagyapánk nagyon öreg.
Пре 70 година био је још млад.	70 évvel ezelőtt még fiatal volt.
лепо и ружно	szép és csúnya
Лептир је леп.	A pillangó szép.
Паук је ружан.	A pók csúnya.
дебело и мршаво	kövér és sovány
Жена од 100 кила је дебела.	Egy nő 100 kilóval kövér.
Мушкарац од 50 кила је мршав.	Egy férfi 50 kilóval sovány.
скупо и јефтино	drága és olcsó
Ауто је скупо.	Az autó drága.
Новине су јефтине.	Az újság olcsó.

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.