српски » мађарски | 36 [тридесет и шест] | Јавни локални саобраћај

36 [harminchat] Tömegközlekedés

Где је аутобуска станица?	Hol van a buszmegálló?
Који аутобус вози у центар?	Melyik busz megy a központba?
Коју линију морам узети?	Melyik vonalat kell válasszam?
Морам ли преседати?	Át kell szállnom?
Где морам пресести?	Hol kell átszállnom?
Колико кошта карта?	Mennyibe kerül egy jegy?
Колико станица има до центра?	Hány megálló van a központig?
Морате овде изаћи.	Itt kell ki- / leszállnia.
Морате изаћи назад.	Hátul kell ki- / leszállnia.
Следећи метро долази за 5 минута.	A következő metró 5 perc múlva jön.
Следећи трамвај долази за 10 минута.	A következő villamos 10 perc múlva jön.
Следећи аутобус долази за 15 минута.	A következő busz 15 perc múlva jön.
Када вози задњи метро?	Mikor megy az utolsó metró?
Када вози задњи трамвај?	Mikor megy az utolsó villamos?
Када вози задњи аутобус?	Mikor megy az utolsó busz?
Имате ли возну карту?	Van jegye?
Возну карту? – Не, немам.	Jegyem? – Nem, nincs nekem.
Онда морате платити казну.	Akkor büntetést kell fizetnie.

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?