српски » шпански | 76 [седамдесет и шест] | нешто образложити 2

76 [setenta y seis] dar explicaciones 2

Зашто ниси дошао / дошла	¿Por qué no viniste?
Био / Била сам болестан / болесна.	Estaba enfermo /-a.
Ја нисам дошао / дошла, јер сам био болестан / била болесна.	No fui porque estaba enfermo /-a.
Зашто она није дошла	¿Por qué no vino (ella)?
Она је била уморна.	Estaba cansada.
Она није дошла, јер је била уморна.	No vino porque estaba cansada.
Зашто он није дошао	¿Por qué no ha venido (él)?
Он није имао воље.	No tenía ganas.
Он није дошао, јер није имао воље.	No ha venido porque no tenía ganas.
Зашто ви нисте дошли	¿Por qué no habéis venido (vosotros /-as)?
Наш ауто је покварен.	Nuestro coche está estropeado.
Ми нисмо дошли, јер је наш ауто покварен.	No hemos venido porque nuestro coche está estropeado.
Зашто људи нису дошли	¿Por qué no ha venido la gente?
Пропустили су воз.	(Ellos) han perdido el tren.
Они нису дошли, јер су пропустили воз.	No han venido porque han perdido el tren.
Зашто ти ниси дошао / дошла	¿Por qué no has venido?
Ја нисам смео / смела.	No pude.
Ја нисам дошао / дошла, јер нисам смео / смела.	No he ido porque no pude.

Компјутер је у стању да реконструише речи које је чуо

Човек већ одавно машта о томе да чита туђе мисли. Свако је у једном тренутку пожелео да може да прочита мисли неке особе. Но овај сан се још увек није остварио. Чак ни уз помоћ модерне технологије нисмо у стању да читамо мисли. То што други мисле остаје тајна. Зато можемо препознати шта други чују! Доказ за ово налазимо у научним експериментима. Научницима је пошло за руком да реконструишу речи које су чули. У ту сврху је вршена анализа можданих таласа испитаника. Када нешто чујемо, мозак постаје активан. Он мора прерадити садржај који је чуо. У том процесу долази до стварања једног одређеног облика активности. Ту активност можемо забележити уз помоћ електрода. Тај запис се такође може даље прерађивати. Уз помоћ компјутера може се преводити у звучни облик. На овај начин се се реч која се чује може препознати. Овај принцип функционише са свим речима. Свака реч коју чујемо производи одређени сигнал. Тај сигнал увек има везе са звучањем речи. Сада га “само” треба превести у звучни сигнал. Уколико нам је облик речи познат, знамо и о којој се речи ради. У експерименту су испитаници слушали и праве и измишљене речи. Значи, део ријечи које су се чуле није постојао. Упркос томе и оне су се могле реконструисати. Компјутер може изговарати тако препознате речи. Такође је могуће приказати их на монитору. Научници се надају да ће ускоро бити у могућности да боље разумеју језичке сигнале. Тако се сан о читању мисли наставља ...