српски » немачки | 13 [тринаест] | Делатности

13 [dreizehn] Tätigkeiten

Шта ради Марта?	Was macht Martha?
Она ради у бироу.	Sie arbeitet im Büro.
Она ради на компјутеру.	Sie arbeitet am Computer.
Где је Марта?	Wo ist Martha?
У биоскопу.	Im Kino.
Она гледа филм.	Sie schaut sich einen Film an.
Шта ради Петaр?	Was macht Peter?
Он студира на универзитету.	Er studiert an der Universität.
Он студира језике.	Er studiert Sprachen.
Где је Петaр?	Wo ist Peter?
У кафићу.	Im Café.
Он пије кафу.	Er trinkt Kaffee.
Куда радо иду?	Wohin gehen sie gern?
На концерт.	Ins Konzert.
Они радо слушају музику.	Sie hören gern Musik.
Куда они не иду радо?	Wohin gehen sie nicht gern?
У диско.	In die Disco.
Они не плешу радо.	Sie tanzen nicht gern.

Медији и језик

Медији такође врше утицај на то како говоримо. У овоме посбно велику улогу играју нови медији. Из имејлова, текстовања и четовања створио се један сасвим нови језик. Разумљиво да се овај медијски језик разликује од једне земље до друге. Ипак се може рећи да су извесне карактеристике свима њима заједничке. Брзина је понајпре важна за све кориснике. Иако се писмено изражавамо, настојимо да створимо живу комуникацију. То значи да желимо да што брже разменимо информације. Зато симулирамо једну реалну конверзцију. На тај начин наш језик развија вербални карактер. Врло често се речи и реченице скраћују. Граматика и интерпункција се углавном занемарују. Правопис се употребљава комотније, а предлози се најчешће игноришу. Медијским језиком се врло ретко изражавају емоције. За њих се радије употребљавају такозвани емотикони. То су симболи који треба да прикажу наше тренутно емотивно стање. Такође постоје утврђени кодови за слање СМС-ова, као и један сленг за комуникацију у чету. Зато слободно можемо рећи да је медијски језик врло ограничен. Али, сви корисници га употребљавају на сличан начин. Истраживања су показала да су образовање или интелектуалне способности при том сасвим ирелевантне. Посебно млади људи воле да користе медијски језик. Из тог разлога критичари и сматрају да нам је језик у опасности. Наука овај феномен види много мање песимистично. Зато што су деца у стању да направе разлику где ће и шта писати. Стручњаци су мишљења да нови медијски језик са собом чак носи и предности. Зато што унапређује језичне способности деце и подстиче њихову креативност. И још једна ствар: у данашње време се више пише - додуше не писма, али зато имејлови! Ово нас изузетно радује!