српски » чешки | 68 [шездесет и осам] | велико – мало

68 [šedesát osm] velký – malý

велико и мало	velký a malý
Слон је велик.	Slon je velký.
Миш је мален.	Myš je malá.
тамно и светло	tmavý a světlý
Ноћ је тамна.	Noc je tmavá.
Дан је светао.	Den je světlý.
старо и младо.	starý a mladý
Наш деда је јако стар.	Náš děda je velmi starý.
Пре 70 година био је још млад.	Před 70 lety byl ještě mladý.
лепо и ружно	hezký a ošklivý
Лептир је леп.	Motýl je hezký.
Паук је ружан.	Pavouk je ošklivý.
дебело и мршаво	tlustý a hubený
Жена од 100 кила је дебела.	Stokilová žena je tlustá.
Мушкарац од 50 кила је мршав.	Padesátikilový muž je hubený.
скупо и јефтино	drahý a levný
Ауто је скупо.	Auto je drahé.
Новине су јефтине.	Noviny jsou levné.

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.