српски » пољски | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [siedemdziesiąt jeden] chcieć coś

Шта хоћете ви?	Co chcecie?
Хоћете ли ви играти фудбал?	(Czy) Chcecie grać w piłkę nożną?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	(Czy) Chcecie odwiedzić przyjaciół?
хтети	chcieć
Ја не желим стићи касно.	Nie chcę się spóźnić.
Ја нећу да идем тамо.	Nie chcę tam iść.
Ја хоћу да идем кући.	Chcę iść do domu.
Ја хоћу да останем код куће.	Chcę zostać w domu.
Ја хоћу да будем сам / сама.	Chcę być sam / sama.
Хоћеш ли остати овде?	(Czy) Chcesz tutaj zostać?
Хоћеш ли овде јести?	(Czy) Chcesz tutaj jeść?
Хоћеш ли овде спавати?	(Czy) Chcesz tutaj spać?
Хоћете ли сутра отпутовати?	(Czy) Chce pan / pani jutro wyjechać?
Хоћете ли остати до сутра?	(Czy) Chce pan / pani zostać do jutra?
Хоћете ли сутра платити рачун?	(Czy) Chce pan / pani zapłacić ten rachunek dopiero jutro?
Хоћете ли у дискотеку?	(Czy) Chcecie iść na dyskotekę?
Хоћете ли у биоскоп?	(Czy) Chcecie iść do kina?
Хоћете ли у кафић?	(Czy) Chcecie iść do kawiarni?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!