српски » хрватски | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [sedamdeset i jedan] nešto htjeti

Шта хоћете ви?	Što želite?
Хоћете ли ви играти фудбал?	Hoćete li igrati nogomet?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	Hoćete li posjetiti prijatelje?
хтети	htjeti
Ја не желим стићи касно.	Ne želim zakasniti.
Ја нећу да идем тамо.	Ne želim ići tamo.
Ја хоћу да идем кући.	Hoću ići kući.
Ја хоћу да останем код куће.	Hoću ostati kod kuće.
Ја хоћу да будем сам / сама.	Hoću biti sam / sama.
Хоћеш ли остати овде?	Hoćeš li ovdje ostati?
Хоћеш ли овде јести?	Hoćeš li ovdje jesti?
Хоћеш ли овде спавати?	Hoćeš li ovdje spavati?
Хоћете ли сутра отпутовати?	Hoćete li sutra otputovati?
Хоћете ли остати до сутра?	Hoćete li ostati do sutra?
Хоћете ли сутра платити рачун?	Hoćete li račun platiti tek sutra?
Хоћете ли у дискотеку?	Hoćete li u disko?
Хоћете ли у биоскоп?	Hoćete li u kino?
Хоћете ли у кафић?	Hoćete li u kafić?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!