српски » есперанто | 71 [седамдесет и један] | нешто хтети

71 [sepdek unu] voli ion

Шта хоћете ви?	Kion vi volas?
Хоћете ли ви играти фудбал?	Ĉu vi volas futbali?
Хоћете ли ви посетити пријатеље?	Ĉu vi volas viziti amikojn?
хтети	voli
Ја не желим стићи касно.	Mi ne volas veni malfrue.
Ја нећу да идем тамо.	Mi ne volas iri tien.
Ја хоћу да идем кући.	Mi volas iri hejmen.
Ја хоћу да останем код куће.	Mi volas resti hejme.
Ја хоћу да будем сам / сама.	Mi volas esti sola.
Хоћеш ли остати овде?	Ĉu vi volas resti ĉi-tie?
Хоћеш ли овде јести?	Ĉu vi volas manĝi ĉi-tie?
Хоћеш ли овде спавати?	Ĉu vi volas dormi ĉi-tie?
Хоћете ли сутра отпутовати?	Ĉu vi volas forveturi morgaŭ?
Хоћете ли остати до сутра?	Ĉu vi volas resti ĝis morgaŭ?
Хоћете ли сутра платити рачун?	Ĉu vi volas pagi la fakturon nur morgaŭ?
Хоћете ли у дискотеку?	Ĉu vi volas iri diskoteken?
Хоћете ли у биоскоп?	Ĉu vi volas iri kinejen?
Хоћете ли у кафић?	Ĉu vi volas iri kafejen?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!