српски » есперанто | 68 [шездесет и осам] | велико – мало

68 [sesdek ok] granda - malgranda

велико и мало	granda kaj malgranda
Слон је велик.	La elefanto estas granda.
Миш је мален.	La muso estas malgranda.
тамно и светло	malhela kaj hela
Ноћ је тамна.	La nokto estas malhela.
Дан је светао.	La tago estas hela.
старо и младо.	maljuna kaj juna
Наш деда је јако стар.	Nia avo estas tre maljuna.
Пре 70 година био је још млад.	Antaŭ 70 jaroj li estis ankoraŭ juna.
лепо и ружно	bela kaj malbela
Лептир је леп.	La papilio estas bela.
Паук је ружан.	La araneo estas malbela.
дебело и мршаво	dika kaj maldika
Жена од 100 кила је дебела.	Virino pezanta 100 kg estas dika.
Мушкарац од 50 кила је мршав.	Viro pezanta 50 kg estas maldika.
скупо и јефтино	multekosta kaj malmultekosta
Ауто је скупо.	La aŭto estas multekosta.
Новине су јефтине.	La gazeto estas malmultekosta.

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.