српски » есперанто | 47 [четрдесет и седам] | Припреме за пут

47 [kvardek sep] Vojaĝpreparoj

Мораш спаковати наш кофер!	Vi devas paki nian valizon!
Не смеш ништа заборавити!	Vi devas forgesi nenion!
Треба ти велики кофер!	Vi bezonas grandan valizon!
Не заборави пасош!	Ne forgesu vian pasporton!
Не заборави авионску карту!	Ne forgesu vian flugbileton!
Не заборави путне чекове!	Ne forgesu viajn vojaĝoĉekojn!
Понеси крему за сунчање.	Kunprenu sunŝirman kremon.
Понеси наочаре за сунце.	Kunprenu sunokulvitrojn.
Понеси шешир за сунце.	Kunprenu sunĉapelon.
Хоћеш ли понети аутокарту?	Ĉu vi volas kunpreni vojmapon?
Хоћеш ли понети водич за путовања?	Ĉu vi volas kunpreni gvidlibron?
Хоћеш ли понети кишобран?	Ĉu vi volas kunpreni pluvombrelon?
Мисли на панталоне, кошуље, чарапе.	Memoru preni la pantalonojn, la ĉemizojn, la ŝtrumpojn.
Мисли на кравате, каишеве, сакое.	Memoru preni la kravatojn, la zonojn, la sportjakojn.
Мисли на пиџаме, спаваћице и мајице.	Memoru preni la piĵamojn, la noktorobojn kaj la t-ĉemizojn.
Требаш ципеле, сандале и чизме.	Vi bezonas ŝuojn, sandalojn kaj botojn.
Требаш марамице, сапун и маказе за нокте.	Vi bezonas poŝtukojn, sapon kaj ungotondilon.
Требаш чешаљ, четкицу за зубе и пасту за зубе.	Vi bezonas kombilon, dentobroson kaj dentopaston.

Само снажне речи преживљавају!

Речи које се ретко користе мењају се чешће од оних које су стално у употреби. Ово ваљда захваљујући законима еволуције. Гени са већом заступљеношћу мењају се током времена много мање. Они су по форми много стабилнији. Исто правило важи и за речи! У једној студији су испитивани енглески глаголи. Вршено је поређење глагола у њиховој данашњој форми са њиховом формом из прошлости. У енглеском језику десет најчешће употребљаваних глагола спада у неправилне. Већина осталих глагола су правилни глаголи. У средњем веку је већина глагола још била неправилна. Тако су неправилни глаголи који су ретко употребљавани постали правилни глаголи. За триста година Енглези неће имати скоро ниједан неправилан глагол. Неке друге студије су показале да се језици селектирају као и гени. Истраживачи су у различитим језицима упоређивали речи које се најчешће користе. Том приликом су издвојили речи које су међусобно сличне и имају исто значење. На пример: water, Wasser, vatten. Ове речи потичу из истог корена и зато су сличне. Пошто су у питању тако важне речи, оне се у сваком језику често користе. На тај начин су успеле да задрже форму те су до данас остале сличне. Мање важне речи мењају се много брже. Односно, њих замењују друге речи. Тако се разликују ретке речи у различитим језицима. Још није сасвим јасно зашто се ретко кориштене речи мењају. Могуће је да су често неправилно употребљаване или погрешно изговаране. Ово стога што су биле непознате онима који су их изговарали. С друге стране, могуће је да важне речи увек морају бити исте. Јер само на тај начин их је могуће исправно разумети. А речи су ту да би смо их разумели ...