hrvatski » afrikanski | 80 [osamdeset] | Pridjevi 3

80 [tagtig] Byvoeglike naamwoorde 3

Ona ima psa.	Sy het ’n hond.
Pas je velik.	Die hond is groot.
Ona ima velikog psa.	Sy het ’n groot hond.
Ona ima kuću.	Sy het ’n huis.
Kuća je mala.	Die huis is klein.
Ona ima malu kuću.	Sy het ’n klein huis.
On živi u hotelu.	Hy woon in ’n hotel.
Hotel je jeftin.	Die hotel is goedkoop.
On živi u jeftinom hotelu.	Hy woon in ’n goedkoop hotel.
On ima auto.	Hy het ’n motor / kar.
Auto je skup.	Die motor is duur.
On ima skupo auto.	Hy het ’n duur motor.
On čita roman.	Hy lees ’n roman.
Roman je dosadan.	Die roman is vervelig.
On čita dosadan roman.	Hy lees ’n vervelige roman.
Ona gleda film.	Sy kyk ’n rolprent.
Film je napet.	Die rolprent is spannend.
Ona gleda napet film.	Sy kyk ’n spannende rolprent.

Strane jezike je bolje učiti u inozemstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inozemstvu. To zna svatko tko je već bio na jezičnom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inozemstvu također uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao materinji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Skupina ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inozemstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te skupine, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni koristiti se novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inozemstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku materinjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezično putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!