bosanski » latvijski | 80 [osamdeset] | Pridjevi 3

80 [astoņdesmit] Īpašības vārdi 3

Ona ima psa.	Viņai ir suns.
Pas je velik.	Suns ir liels.
Ona ima velikog psa.	Viņai ir liels suns.
Ona ima kuću.	Viņai ir māja.
Kuća je mala.	Māja ir maza.
Ona ima malu kuću.	Viņai ir maza māja.
On stanuje u hotelu.	Viņš dzīvo viesnīcā.
Hotel je jeftin.	Viesnīca ir lēta.
On stanuje u jeftinom hotelu.	Viņš dzīvo lētā viesnīcā.
On ima auto.	Viņam ir mašīna.
Auto je skupo.	Mašīna ir dārga.
On ima skupo auto.	Viņam ir dārga mašīna.
On čita roman.	Viņš lasa romānu.
Roman je dosadan.	Romāns ir garlaicīgs.
On čita dosadan roman.	Viņš lasa garlaicīgu romānu.
Ona gleda film.	Viņa skatās filmu.
Film je uzbudljiv.	Filma ir aizraujoša.
Ona gleda uzbudljiv film.	Viņa skatās aizraujošu filmu.

Strane jezike je bolje učiti u inostranstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inostranstvu. To zna svako tko je već bio na jezičkom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inostranstvu takođe uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao maternji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Grupa ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inostranstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te grupe, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni da se koriste novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inostranstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku maternjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezičko putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!