bosanski » esperanto | 18 [osamnaest] | Čišćenje kuće

18 [dek ok] Dompurigado

Danas je subota.	Hodiaŭ estas sabato.
Danas imamo vremena.	Hodiaŭ ni havas tempon.
Danas čistimo stan.	Hodiaŭ ni purigadas la loĝejon.
Ja čistim kupatilo.	Mi purigadas la banĉambron.
Moj muž pere auto.	Mia edzo lavas la aŭton.
Djeca peru bicikla.	La infanoj purigadas la biciklojn.
Nana zalijeva cvijeće.	Avinjo akvumas la florojn.
Djeca pospremaju dječiju sobu.	La infanoj ordigas la infanĉambron.
Moj muž posprema svoj pisaći sto.	Mia edzo ordigas sian skribotablon.
Ja stavljam veš u mašinu za pranje veša.	Mi enigas la lavotaĵon en la lavmaŝinon.
Ja prostirem veš.	Mi etendas la sekigotan lavitaĵon.
Ja peglam veš / rublje.	Mi gladas la lavitaĵon.
Prozori su prljavi.	La fenestroj estas malpuraj.
Pod je prljav.	La planko estas malpura.
Posuđe je prljavo.	La vazaro estas malpura.
Ko čisti prozore?	Kiu purigadas la fenestrojn?
Ko usisava prašinu?	Kiu polvosuĉas?
Ko pere posuđe?	Kiu lavas la vazaron?

Maternji jezik? Očinski jezik!

Od koga ste kao dijete učili jezik? Sigurno ćete sad reći: Od majke! To misli većina ljudi na svijetu. Pojam maternjeg jezika prisutan je u gotovo svih naroda. Poznaju ga i Englezi i Kinezi. Možda zbog toga što majka provodi više vremena s djecom. Novija istraživanja dolaze naime do drugačijih rezultata. Ona pokazuju da je naš jezik najčešće jezik naših očeva. Istraživači su ispitivali nasljedstva i jezike pomiješanih naroda. Kod takvih naroda roditelji su bili različitog kulturnog porijekla. Ti narodi nastali su prije više tisuća godina. Razlog tome su bile velike seobe naroda. Nasljeđe tih pomiješanih naroda se genetički analiziralo. Potom se ono uporedilo s jezikom naroda. Većina naroda govori jezikom svojih muških predaka. Drugim riječima, jezik zemlje pripada Y-hromosomu. Muškarci su, dakle, svoj jezik donijeli u strane zemlje. A žene tamo su novi jezik preuzele od muškaraca. Međutim, i dan-danas očevi imaju veliki utjecaj na naš jezik. Jer se bebe pri učenju usmjeravaju na jezik svojih očeva. Očevi znatno manje pričaju sa svojom djecom. Muška rečenična struktura je takođe jednostavnija od ženske. Stoga je jezik očeva pogodniji za bebe. On ih ne opterećuje i stoga je lakši za usvajanje. Zato djeca kad pričaju radije oponašaju oca nego mamu. Kasnije naš jezik više oblikuje majčin vokabular nego očev. Time na naš jezik utječu i majka i otac. Stoga bi se maternji jezik trebao zvati roditeljski jezik!