bosanski » esperanto | 68 [šezdeset i osam] | veliko – malo

68 [sesdek ok] granda - malgranda

veliko i malo	granda kaj malgranda
Slon je velik.	La elefanto estas granda.
Miš je malen.	La muso estas malgranda.
tamno i svijetlo	malhela kaj hela
Noć je tamna.	La nokto estas malhela.
Dan je svijetao.	La tago estas hela.
staro i mlado	maljuna kaj juna
Naš djed je jako star.	Nia avo estas tre maljuna.
Prije 70 godina bio je još mlad.	Antaŭ 70 jaroj li estis ankoraŭ juna.
lijepo i ružno	bela kaj malbela
Leptir je lijep.	La papilio estas bela.
Pauk je ružan.	La araneo estas malbela.
debelo i mršavo	dika kaj maldika
Žena od 100 kila je debela.	Virino pezanta 100 kg estas dika.
Muškarac od 50 kila je mršav.	Viro pezanta 50 kg estas maldika.
skupo i jeftino	multekosta kaj malmultekosta
Auto je skupo.	La aŭto estas multekosta.
Novine su jeftine.	La gazeto estas malmultekosta.

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Jer različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanja. Neuronaučnici su ispitivali različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičkih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezičke žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezičke poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji tačno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.