Learn Languages Online!

Home  >   50languages.com   >   српски   >   маратхи   >   Садржај


40 [четрдесет]

Питати за пут

 


४० [चाळीस]

दिशा विचारणे

 

 
Извините!
माफ करा!
māpha karā!
Можете ли ми помоћи?
आपण माझी मदत करू शकता का?
Āpaṇa mājhī madata karū śakatā kā?
Где овде има добар ресторан?
इथे जवळपास चांगले रेस्तरॉ कुठे आहे?
Ithē javaḷapāsa cāṅgalē rēstarŏ kuṭhē āhē?
 
 
 
 
Идите лево иза угла.
त्या कोप-याला डावीकडे वळा.
Tyā kōpa-yālā ḍāvīkaḍē vaḷā.
Затим идите право један део пута.
मग थोडावेळ सरळ जा.
Maga thōḍāvēḷa saraḷa jā.
Затим идите стотину метара удесно.
मग उजवीकडे शंभर मीटर जा.
Maga ujavīkaḍē śambhara mīṭara jā.
 
 
 
 
Можете такође узети аутобус.
आपण बसनेसुद्धा जाऊ शकता.
Āpaṇa basanēsud'dhā jā'ū śakatā.
Можете такође узети трамвај.
आपण ट्रामनेसुद्धा जाऊ शकता.
Āpaṇa ṭrāmanēsud'dhā jā'ū śakatā.
Можете такође једноставно возити за мном.
आपण आपल्या कारने माझ्या मागेसुद्धा येऊ शकता.
Āpaṇa āpalyā kāranē mājhyā māgēsud'dhā yē'ū śakatā.
 
 
 
 
Како да доћем до фудбалског стадиона?
मी फुटबॉल स्टेडियमकडे कसा जाऊ शकतो? / कशी जाऊ शकते?
Mī phuṭabŏla sṭēḍiyamakaḍē kasā jā'ū śakatō? / Kaśī jā'ū śakatē?
Пређите мост!
पूल पार करा.
Pūla pāra karā.
Возите кроз тунел!
बोगद्यातून जा.
Bōgadyātūna jā.
 
 
 
 
Возите до трећег семафора.
तिस-या ट्रॅफिक सिग्नलकडे पोहोचेपर्यंत गाडी चालवत जा.
Tisa-yā ṭrĕphika signalakaḍē pōhōcēparyanta gāḍī cālavata jā.
Скрените затим у прву улицу десно.
नंतर तुमच्या उजवीकडे पहिल्या रस्त्यावर वळा.
Nantara tumacyā ujavīkaḍē pahilyā rastyāvara vaḷā.
Затим возите право преко следеће раскрснице.
नंतर पुढच्या इंटरसेक्शनवरून सरळ जा.
Nantara puḍhacyā iṇṭarasēkśanavarūna saraḷa jā.
 
 
 
 
Извините, како да доћем до аеродрома?
माफ करा, विमानतळाकडे कसे जायचे?
Māpha karā, vimānataḷākaḍē kasē jāyacē?
Најбоље је да узмете метро.
आपण भुयारी मार्ग निवडणे सर्वात उत्तम.
Āpaṇa bhuyārī mārga nivaḍaṇē sarvāta uttama.
Возите се једноставно до задње станице.
अगदी शेवटच्या स्थानकपर्यंत ट्राम / ट्रेनने जा आणि तेथे उतरा.
Agadī śēvaṭacyā sthānakaparyanta ṭrāma/ ṭrēnanē jā āṇi tēthē utarā.
 
 
 
 


Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километа Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...

Проширите своја знања за слободно време, путовање у иностранство и посао!

Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор.

Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!

 


Downloads are FREE for private use, public schools and for non-commercial purposes only!
LICENCE AGREEMENT. Please report any mistakes or incorrect translations here.
Imprint - Impressum  © Copyright 2007 - 2020 Goethe Verlag Starnberg and licensors. All rights reserved.
Contact
book2 српски - маратхи за почетнике