Online tečajevi stranih jezika
previous page  up Sadržaj  next page  | Free download MP3:  ALL  1-10  | Free Android app | Free iPhone app

Home  >   50jezika   >   hrvatski   >   grčki   >   Sadržaj


5 [pet]

Zemlje i jezici

 


5 [πέντε]

Χώρες και γλώσσες

 

 
John je iz Londona.
Ο Τζον είναι από το Λονδίνο.
O Tzon eínai apó to Londíno.
London je u Velikoj Britaniji.
Το Λονδίνο βρίσκεται στη Μεγάλη Βρετανία.
To Londíno vrísketai sti Megáli Vretanía.
On govori engleski.
Αυτός μιλάει αγγλικά.
Aftós miláei angliká.
 
 
 
 
Marija je iz Madrida.
Η Μαρία είναι από τη Μαδρίτη.
I María eínai apó ti Madríti.
Madrid je u Španjolskoj.
Η Μαδρίτη βρίσκεται στην Ισπανία.
I Madríti vrísketai stin Ispanía.
Ona govori španjolski.
Αυτή μιλάει ισπανικά.
Aftí miláei ispaniká.
 
 
 
 
Peter i Martha su iz Berlina.
Ο Πέτερ και η Μάρτα είναι από το Βερολίνο.
O Péter kai i Márta eínai apó to Verolíno.
Berlin je u Njemačkoj.
Το Βερολίνο βρίσκεται στη Γερμανία.
To Verolíno vrísketai sti Germanía.
Govorite li oboje njemački?
Μιλάτε και οι δύο γερμανικά;
Miláte kai oi dýo germaniká?
 
 
 
 
London je glavni grad.
Το Λονδίνο είναι πρωτεύουσα.
To Londíno eínai protévousa.
Madrid i Berlin su također glavni gradovi.
Η Μαδρίτη και το Βερολίνο είναι επίσης πρωτεύουσες.
I Madríti kai to Verolíno eínai epísis protévouses.
Glavni gradovi su veliki i bučni.
Οι πρωτεύουσες είναι μεγάλες και θορυβώδεις.
Oi protévouses eínai megáles kai thoryvódeis.
 
 
 
 
Francuska je u Europi.
Η Γαλλία βρίσκεται στην Ευρώπη.
I Gallía vrísketai stin Evrópi.
Egipat je u Africi.
Η Αίγυπτος βρίσκεται στην Αφρική.
I Aígyptos vrísketai stin Afrikí.
Japan je u Aziji.
Η Ιαπωνία βρίσκεται στην Ασία.
I Iaponía vrísketai stin Asía.
 
 
 
 
Kanada je u Sjevernoj Americi.
Ο Καναδάς βρίσκεται στη Βόρεια Αμερική.
O Kanadás vrísketai sti Vóreia Amerikí.
Panama je u Srednjoj Americi.
Ο Παναμάς βρίσκεται στην Κεντρική Αμερική.
O Panamás vrísketai stin Kentrikí Amerikí.
Brazil je u Južnoj Americi.
Η Βραζιλία βρίσκεται στη Νότια Αμερική.
I Vrazilía vrísketai sti Nótia Amerikí.
 
 
 
 
 

previous page  up Sadržaj  next page  | Free download MP3:  ALL  1-10  | Free Android app | Free iPhone app

Jezici i dijalekti

U cijelom svijetu postoji 6.000 do 7.000 različitih jezika. Broj dijalekata je naravno daleko veći. Međutim, koja je razlika između jezika i dijalekta? Dijalekti uvijek imaju jasan lokalni prizvuk. Dakle, oni pripadaju regionalnim jezičnim raznolikostima. Stoga dijalekti predstavljaju jezični oblik s najmanjim dometom. Dijalekti u pravilu postoje u govornom obliku, ne i pisanom. Oni oblikuju zaseban jezični sustav. I prate vlastita pravila. Svaki jezik teoretski može imati nekoliko dijalekata. Svi dijalekti spadaju u standardni jezik zemlje. Standardni jezik razumiju svi ljudi jedne zemlje. Njime se mogu sporazumijevati govornici najrazličitijih dijalekata. Gotovo svi dijalekti gube sve više na važnosti. U gradovima se jedva još govori na dijalektu. Standardni jezik se također koristi u poslovnom okruženju. Govornici dijalekata su stoga okarakterizirani kao prosti i neobrazovani. A opet su prisutni u svim društvenim slojevima. Govornici dijalekata, dakle, nisu ništa manje inteligentni od drugih. Upravo suprotno! Tko govori na dijalektu ima mnogo prednosti. Primjerice, na nastavi jezika. Govornici dijalekta znaju da postoje različiti jezični oblici. Također su naučili brzo baratati jezičnim stilovima. Stoga govornici dijalekta imaju višu varijacijsku kompetenciju. Oni osjećaju koji jezični stil odgovara određenoj situaciji. To je čak znanstveno dokazano. Dakle: Imajte hrabrosti koristiti se dijalektom – isplati se!

Proširite svoja znanja za slobodno vrijeme, putovanje u inostranstvo i posao!

Bugarski spada u južnoslavenske jezike. Oko 10 miliona ljudi govori bugarski. Većina njih živi naravno u Bugarskoj. Ali i u drugim zemljama se govori bugarski. Tu spadaju na primjer Ukraјina i Moldavija. Bugarski je jedan od najstarijih dokumentiranih slavenskih jezika. I ima puno posebnosti. Upadljiva je, na primjer, sličnost s albanskim i rumunjskim.

Oba ova jezika ne spadaju u slavenske jezike. Pa ipak ima puno paralela. Zato se svi ovi jezici nazivaju i balkanski jezici. Imaju puno zajedničkih crta, iako međusobno nisu srodni. Bugarski glagoli mogu imati izuzetno puno oblika. U bugarskom takođe ne postoji infinitiv. Tko želi učiti ovaj zanimljivi jezik, otkrit će veoma brzo puno novih stvari!

previous page  up Sadržaj  next page  | Free download MP3:  ALL  1-10  | Free Android app | Free iPhone app

 

Downloads are FREE for private use, public schools and for non-commercial purposes only!
LICENCE AGREEMENT. Please report any mistakes or incorrect translations here.
© Copyright 2007 - 2015 Goethe Verlag Starnberg and licensors. All rights reserved.
Contact
book2 hrvatski - grčki za početnike